Оне ноћи кад сам је будан пун снова љубиоБесно су у мени режали пси луталице
Зар путник сам само што се у јави изгубио
Зар пијанство свако је бол обичног пијанице
И не хтедох поћи – изаћи из утробе своје
Јер чему корак ако све стазе у трептај су стале
Чему зоре кад сва јутра у једној ноћи стоје
Кад жеље су с једне а наде крај друге обале
Јер како чедност прљавим длановима дотаћи
Како детету у жени узети душе наготу
И на голим грудима похоту и чедност наћи
А сачувати на лицу осмеха сву лепоту
Спознах да блуд је љубав исто кô и срца дрхтај
Похота и жудња у љубави су невиност чиста
Намера искрена иста кô и стидљиви нехај
Тек кад усред тмине нечије око ти заблиста
Eehhh...melem za dušu!Bravo!SEKA
ОдговориИзбришиIz duse, za dusu...
Избришиdok citam vase pesme Andjelko, treba mi vremena i hrabrosti , da uzmem olovku u ruku i napisem nesto sto zelim....Vas talenat pesnicki blokira prosto moju skromnu misao, ali ja vas pratim uvek, divim se vasem talentu i molim se Bogu da nam podari jos takvih pesnika kao sto ste vi....
ОдговориИзбришиХвала на дирљивом коментару.
ОдговориИзбриши