Бесно су у мени режали пси луталице
Зар путник сам само што се у јави изгубио
Зар пијанство свако је бол обичног пијанице
И не хтедох поћи – изаћи из утробе своје
Јер чему корак ако све стазе у трептај су стале
Чему зоре кад сва јутра у једној ноћи стоје
Кад жеље су с једне а наде крај друге обале
Јер како чедност прљавим длановима дотаћи
Како детету у жени узети душе наготу
И на голим грудима похоту и чедност наћи
А сачувати на лицу осмеха сву лепоту
Спознах да блуд је љубав исто кô и срца дрхтај
Похота и жудња у љубави су невиност чиста
Намера искрена иста кô и стидљиви нехај
Тек кад усред тмине нечије око ти заблиста
Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
Eehhh...melem za dušu!Bravo!SEKA
ОдговориИзбришиIz duse, za dusu...
Избришиdok citam vase pesme Andjelko, treba mi vremena i hrabrosti , da uzmem olovku u ruku i napisem nesto sto zelim....Vas talenat pesnicki blokira prosto moju skromnu misao, ali ja vas pratim uvek, divim se vasem talentu i molim se Bogu da nam podari jos takvih pesnika kao sto ste vi....
ОдговориИзбришиХвала на дирљивом коментару.
ОдговориИзбриши