НЕШТО ЛИЧНО — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Ноћи вучјег зова

НЕШТО ЛИЧНО



Поезија
шта то беше
шкработине по папиру
или душе тешко бреме
или омча око врата
само слутња
или ћутња

Поезијо
што те теше
да још мир си у немиру
изван страха или треме
на крову од блата
стојиш дуго
моја туго

Поезијо
они греше
или сâм сам у свемиру
кога не дотакну време
већ нит од злата
твоје суштине
не новине


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.