МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 89 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 89



Мира Ковачевић
Ноћ се обезглављено клати
обешена у крошњи уцвале липе
и сваки дамар тмине
боли чак и кад бол мине
кад све страсти и жудње искипе
и окруне се кô жетвом жита влати
а њој сам хтео живот да дам
у мени све вредно што је
срце и крв врелу
љубав кô дињу презрелу
и никад не упитам шта то своје
њој умем једино да дам

Нема коментара:

Постави коментар