КОЛОНА СЕНКИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

КОЛОНА СЕНКИ



Путују људи сенке данима
путевима стида

овај брест пред кућом
хлад је наш
рекоше им ножем
ватром
крвавом шаком

рекоше ћутањем код очију
слепог света

путују људи сенке
путевима стида
с веригама око врата
и огњиштем
у очима
безнађем

ово лето није ваше
у мирису јерибосне
рекоше им
чизмом у ребра
кундаком
у слепоочницу 
рекоше им ђавољом силом
у дан свети

путују људи сенке годинама
путевима стида
јерибосне више не миришу
ни тамо ни овде
рекоше им

4. августа 2017.

Нема коментара:

Постави коментар