КОЛОНА СЕНКИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

КОЛОНА СЕНКИ




Корачају сенке данима
путевима стида

овај брест пред кућом
хлад је наш
рекоше им ножем
ватром
крвавом шаком

рекоше ћутањем
код очију слепог света

путују људи сенке
путевима стида
с веригама око врата
и огњиштем
у очима
безнађем

ово лето није ваше
у мирису јèрибосне[1]
рекоше им
чизмом у ребра
кундаком
у слепоочницу
рекоше им ђавољом силом
у дан свети

путују људи сенке годинама
путевима стида
јèрибосне више не миришу
ни тамо ни овде
рекоше им

4. августа 2017.


[1] јерибосна – стара сорта летње крушке

Нема коментара:

Постави коментар