Јефтимије Поповић, Магдалена покајница, (копија према Помпеу Батонију)

Ноћ васкрслих недоумица
плете ми мреже
да ухватим тмину и ћутање
душе варање
кад пси у мени лају и реже
и у глави пукне жица
од недодира усне што пече
мој груби врат
кад грудима се груди такну
прсти низ кичму једва макну
пашћу као под косом жита влат
свако нам страсно вече