ИЗА ОГЛЕДАЛА — Анђелко Заблаћански — Поезија

ИЗА ОГЛЕДАЛА



Пребол на усни не нађох
свих векова у мени
рођеног скитнице

не нађох сан загледан
у тишини ћивота
ни у вриску
циганске крви

не нађох љубав на пучини
ниједној утрини живота –
пустолов ожеднели

не нађох ништа сем стида
у огледалу разбијеном
и твој лик
у комадићу стакла
еон цео

у одразу препознах животе
тражења и сећање
да негде увек сам те сретао
и пролазио поред тебе

2 коментара:

  1. Прелепа мисаона лирика, освежава затамњене импулсе наде користећи свежину духовних јагодњака српског речника. Одише новинама и снагом прелазећи Рубиконе с лакоћом песника са енергијом и мудрошћу искуственом.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Диван коментар. Одавно не прочитах тако надахнуте речи мојој поезији или мојом поезијом. Хвала.

      Избриши