свих векова у мени
рођеног скитнице
не нађох сан загледан
у тишини ћивота
ни у вриску
циганске крви
не нађох љубав на пучини
ниједној утрини живота –
пустолов ожеднели
не нађох ништа сем стида
у огледалу разбијеном
и твој лик
у комадићу стакла
еон цео
у одразу препознах животе
тражења и сећање
да негде увек сам те сретао
и пролазио поред тебе
Прелепа мисаона лирика, освежава затамњене импулсе наде користећи свежину духовних јагодњака српског речника. Одише новинама и снагом прелазећи Рубиконе с лакоћом песника са енергијом и мудрошћу искуственом.
ОдговориИзбришиДиван коментар. Одавно не прочитах тако надахнуте речи мојој поезији или мојом поезијом. Хвала.
Избриши