УЗАЛУД — Поезија Анђелка Заблаћанског

УЗАЛУД



Узалуд долазим ноћас
Ноћас – по ко зна који пут
Пред твоје тајне одаје душе
На кочијама жудње
Заљубљен као мужјак богомољке
А не тражим ти ништа
Само ме нежно погледај
И баци ме псима

Нема коментара:

Постави коментар