СНОВИЂЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

СНОВИЂЕЊЕ



Како да се сетим твога младог лика
И осмеха среће у твојим очима
Кад из погледа ми не избија слика
Тек угасле ватре – завесе од дима.

Како да се сећам твог пољупца жудње
И расуте косе по свежим грудима
Кад мислима лута болно време судње
Да и љубав дрхти пред силним људима.

Како да се сећам твог дрхтаваг гласа
Меког као сомот, нежног као свила
Кад кроз душу моју тек стрепња таласа
Да у мом сневању ти си само била.

Из збирке Птица на прозору (2007)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.