УТОЧИШТЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

УТОЧИШТЕ



1.
У заборављеном вриску
Данас сам сакрио руке своје
Осакаћене даљином
А разигране сном
Тајном далеком
Једином
Нашом
И осмехом невидљивом свима
Осим теби
Осим мени...


2.
Раме си моје меко
Наслањам тешку судбину
На твоје груди
Спустићу дубок уздах
У твоје очи
Сузе своје скрићу
А ти
Све искрено примиш
И осмех ми вратиш.


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Emili19. септембар 2009. 11:33

    Hvala ti,malo sam zaboravila ovu pesmu...baš mi je prijalo da je ponovo pročitam,ovde,i sada.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман9. новембар 2010. 20:26

    Lako je se zeni zaljubiti u tebe...ove pesme...govore mnogo...

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман15. јун 2011. 02:16

    Pružam ti ruke
    Da oživimo
    Svaki stih...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.