ОТУЂЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ОТУЂЕЊЕ



Едвард Мунк "Одвајање"
Бежиш из мојих мисли опет у мисли моје
Сва од душе тело ми сећањем узмеш лако
Мир и немири с нашом даљином тихо се споје
То зов тетреба у нама губи се полако

Губе се ноћи уз жижак наде проћердане
И стисак руке недодиру веома сличан
Свако од нас тек слути оног другог бездане
То бол постаде себично исувише личан

Постају сувишни дани испред нас и у нама

Било твоје и моје не дирне иста прича
Исто се сунце рађа – не на истим странама
То усред лета стеже нас сибирска зима цича

Стежу нас ланци слободе – тихо умирање
Несанице и снови већ су безгрешно исти
Тело души ни душа телу већ нису сазнање
То се мисли само боре у својој зависти


4 коментара:

  1. Савршена песма. Скоро у свакој твојој песми нађем неку своју причу.
    Толико емоција носиш у себи, а онда их с таквом лакоћом и лепотом преточиш у стих.
    За поезију коју ти пишеш, ја не могу да нађем довољно похвалних речи.
    Само пиши, мислим да то радиш најбоље у земљи. Знам да си скроман и да ћеш ово спорити, али имам право на своје мишљење.
    Ј. Маринковић

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Није то скромност, али заиста мислим да нисам најбољи песник у Србији. Мада, има оних који су у врху данашњег српског песништва, а то ни по чему не заслужују. За ову песму могу и смем рећи да припада врху - бар мог стваралаштва.

      Избриши
  2. Bezis iz mojih misli opet u misli moje...divno, divno, nadahnuto, snazno, jako, hvala bogu na daru!

    ОдговориИзбриши