Пока всю ночь в оконце дождь колотит,
И лает так тоскливо чей-то пес,
Томят печали мысли и заботятся,
Что кружит уж над миром судный час.
Ломает ночь надежды ожиданья,
А тело пахнет похоти грехом.
Лжи слезы есть мольбы без покаянья,
И гордость в заблуждении любом.
Все слышен трепет крыл веков прошедших,
Когда орлы забыли гнезд покой.
В грязи увязли души ослабевших,
Им нехристи давали хлеб и соль.
Заметен звук судьбы в собачьем лае,
И облака кричат еще больней,
Часть правды скрыла уж пора ночная –
Времен грядущих зори все темней.
Перевод с сербского – Диана Медведева
Вольное поэтическое переложение – Евгений Капустин
ОПОМЕНА ЧОВЕЧАНСТВУ
Док сву ноћ киша бесно бије у прозоре
А у даљини тужно лаје нечији пас
Невеселе мисли слутњом душу море
Да над светом као кондор кружи судњи час.
Ноћ се ломи под облаком наде плашљиве
А воњ тела заудара грехом пожуде
Молитве су без кајања – сузе лажљиве
Јер гордост је становиште сваке заблуде.
Још се чује лепет крила векова прошлих
Кад орлови напустише гнезда под небом
У блату се заглибише душе клонулих
Што нехристе нудили су сољу и хлебом.
У лавежу из даљине одјек судбине
И облаци што јецају сад још болније
Јер ноћ хладна сакрила је део истине
Да су зоре новог доба пуно тамније.
Нема коментара:
Постави коментар